Motori sa turbo punjačima pokrenuli pravu malu revoluciju u automobilskoj industriji, nudeći više snage uz manju potrošnju goriva u odnosu na modele sa atmosferskim motorima. Iako su tokom protekle dve decenije postali veoma česti, neko bi rekao i neizbežni, motori sa turbinama vozačima nameću određena „pravila ponašanja“ da bi ispravno funkcionisali tokom dužeg vremenskog perioda. Kako su popravke turbo kompresora prilično skupe, poznavanje osnovnih principa vožnje automobila sa turbo motorima itekako dobija na važnosti.
Automobilska industrija prolazi kroz jednu od najznačajnijih transformacija u svojoj istoriji, vođenu brzim razvojem komercijalnih električnih vozila (EV). Ova promena ne samo da menja način na koji razmišljamo o transportu kao privrednoj delatnosti, već i oblikuje tržište automobilskih delova. Od dizajna i proizvodnje komponenti do strukture lanaca snabdevanja i aftermarket tržišta, „elektrorevolucija“ primorava sve igrače u industriji da se ubrzano prilagođavaju i inoviraju poslovne modele.
Potreba za skorašnjom zamenom fosilnih goriva održivim izvorima energije evidentna je već duže vreme, a kao glavni kandidati za alternativni pogon izdvojila su se električna vozila na baterije (EV) i vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama (FCV). Obe tehnologije, i baterije i vodonične gorivne ćelije, imaju isti cilj – smanjenje emisija ugljenika i zavisnosti od neobnovljivih izvora energije. S druge strane, one imaju suštinski različit pristup realizaciji ove ideje. Dok električna vozila trenutno dominiraju tržištem „ekoloških vozila“, tehnologija vodoničnih gorivnih ćelija, na kojoj se takođe radi decenijama unazad, hvata ozbiljan zalet i kandiduje se kao potencijalno rešenje koje industriju može da povede u sasvim drugom pravcu.
O konceptu autonomne vožnje donedavno se govorilo samo u domenu naučne fantastike. Danas, ova mogućnost postaje opipljiva stvarnost zahvaljujući prevashodno napretku u oblasti veštačke inteligencije (AI). Moderna AI rešenja služe kao okosnica samovozećih vozila i omogućavaju im da sagledaju i analiziraju okruženje, donose pravovremene odluke i upravljaju složenim saobraćajnim scenarijima. Kakva je tačno uloga veštačke inteligencije u autonomnoj vožnji?
Automobil je mnogo više od puke mašine, on je nadgradnja ličnosti njegovog vlasnika, simbol njegovih težnji i statusa i verni saputnik na životnim putevima. Ovakva, u svojoj osnovi emocionalna veza između ljudi i njihovih automobila predstavlja složen fenomen koji decenijama pleni pažnju psihologa i sociologa. Kada biste pitali vozače kako gledaju na svoje automobile dobili biste jednoznačan odgovor: automobili su mnogo više od običnog prevoznog sredstva. Za mnoge oni predstavljaju oličenje slobode, statusa, individualnosti, sponu sa uspomenama koje čuvaju u trajnom sećanju. Ova specifična veza, koja prevazilazi okvire obične korisnosti, nameće zanimljivo pitanje: zašto vozači osećaju takvu privrženost svojim vozilima?
Kada je reč o održavanju vozila, postoje auto-delovi koje je neophodno redovno kontrolisati i po potrebi menjati, ali koji vozačima obično nisu visoko na listi prioriteta. Zupčasti kaiševi i razvodni lanci, na primer, nisu delovi o kojima većina vozača razmišlja pre nego što nešto krene po zlu. Međutim, ove komponente igraju veoma važnu ulogu u funkcionisanju vozila, jer obezbeđuju da motor radi glatko i efikasno. Oni sinhronizuju kretanje bregastog vratila motora i radilice, omogućavajući precizno vreme otvaranja i zatvaranja ventila motora. Kada se zupčasti kaiš ili lanac istroše, to može dovesti do niza problema, od kojih neki mogu da završe katastrofalnim kvarovima. U ovom tekstu kratko ćemo se osvrnuti na funkcije zupčastog remena ili lanca, znakovima koji ukazuju da je možda vreme za zamenu i kako predstojeće hladnije vreme može doprineti ubrzanom habanju.
Kvačilo ili (lamelarna) spojnica predstavlja vitalnu komponentu svakog vozila sa ručnim menjačem. Ovaj kompleksan uređaj služi kao veza između motora i menjača koja vozaču omogućuje da kontroliše distribuciju snage na točkove. Razumevanje uloge i mehanike kvačila može biti od pomoći vozačima da bolje održavaju svoja vozila i donose informisane odluke kada se pojave problemi u njegovom funkcionisanju.
Redovno održavanje tradicionalnih i električnih automobila iziskuje drugačiji pristup zbog različitih konstrukcijskih rešenja u njihovim pogonskim elementima i mehaničkim komponentama. Tradicionalna vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem oslanjaju se na veoma složene sisteme koji zahtevaju redovno održavanje, dok električna vozila imaju manje pokretnih delova i pojednostavljene sisteme, što rezultuje jednostavnijim održavanjem. Na primer, automobili na fosilna goriva zahtevaju redovnu zamenu ulja i održavanje brojnih komponenti motora, kao i širok spektar ulja i tečnosti i filtera, dok je električnim vozilima potrebno tek minimalno održavanje, obično povezano sa hlađenjem baterije i kočenjem.
Kako se čitav svet kreće ka budućnosti sa niskim sadržajem ugljen-dioksida kao krajnjeg proizvoda, automobilska industrija je pod sve većim pritiskom da smanji svoj uticaj na životnu sredinu. Ovo uključuje ne samo usvajanje čistijih izvora energije već i preispitivanje materijala koji se koriste u proizvodnji vozila. Održivi materijali – oni koji se mogu obnoviti, reciklirati ili oni koji imaju manji uticaj na životnu sredinu – postaju središnji faktor u ovim naporima.
Koliko god da svoj automobil poznajemo „u dušu“, uvek postoji mogućnost da nam užitak za volanom presedne zbog neočekivanih problema. Iznenadni kvarovi dešavaju se često bez ikakvog prethodnog upozorenja, kada se čini da je sa automobilom sve u najboljem redu. Tako ćete jednog dana krenuti na posao ili na put, a automobil odjednom neće moći da se pokrene, pojaviće se čudni zvuci ili će lampice upozorenja na instrument tabli započeti sopstveni lajt-šou.
